Da li mizandrija postoji ili je posledica mizoginije?

Prevela sam dva zanimljiva pogleda na postojanje/nepostojanje mizandrije sa dva Tumblr-bloga. Jedan dolazi sa bloga “Queer as in…”  koji vodi dvadesetčetvorogodišnji muzičar iz Sent Luisa, a drugi kao odgovor sa Fashionista Aidan’s Cover Design Extravaganza.

Mizandrija ne postoji, brate! 

“Sve ono što MRA* govori da muškarci ne mogu da rade ili su društveno kažnjeni za to direktno i neposredno proizilazi iz mizoginije. Ne “mizandrije”. Mizoginije.

Bilo da sam izrazio svoje emocije, igrao se sa decom, kuvao, imao seks u kojem sam sam penetriran na bilo koji način, nosio pogrešnu boju, govorio na pogrešan način, kretao se na pogrešan način, bio seksualno uznemiravan/zlostavljan, ili posvećivao premalo pažnje tome na to kako izgledam, bilo kada me društvo kazni, ili se mi se podsmeva ili me marginalizuje zbog ovih stvari… to se dešava jer su to u stvari koje se očekuju od žena, a ne muškaraca. I naše društvo u većini jebeno mrzi žene.

Da li je to leglo na mesto?

Muškarci, možete li čak i zamisliti ijedan prokleti način na koji ste ikada bili ismejani a koji nije u vezi sa nečim što ženomrzačko društvo vidi kao feminizaciju? Čak i kada se ismevaju debeli muškarci zbog svojih tela, o njima se priča kao o “muškarcima sa sisama”, za boga miloga.

Kako očekujete da poboljšate stvari sa “muškim pravima”? Za koja prava se borite? Reći ću vam za šta mislim se borite. Mislim da se vi borite za pravo da zadržite i kontrolišete mizoginiju, i usmerite je nazad na žene, gde mislite da pripada. Želite da održavate svoju privilegiju, i da izbrišete posledice te privilegije, i to je razlog zašto je vaš pokret farsa, to je jedna jebena povratna sprega. Kako očekujete da muškarci budu slobodni od perifernih efekata mizoginije kada čak i odbijate da ona postoji?”

 *Men’s rights advocacy – aktivisti za muška prava.

Komentar:

 

“Reći da mizandrija ne postoji, jer ona proizilazi iz mizoginije je kao da kažeš da sendviči sa slaninom ne postoje jer potiču iz slanine. Sigurno je da su žene imale više problema sa diskriminacijom i još uvek imaju u većini slučajeva, ali optužiti čitav pokret za muška prava da se bore sa mitološkim problemom je uvredljivo, posebno za osobu koja je, kao ja, lično pretrpela zbog mizandrije. Da li imate bilo kakvu ideju koliko je teško da muškarac dobije posao sekretarice u industriji? Takođe, ne diskriminišu samo muški poslodavci, pa ne pokušavajte s onim sranjem “To je sve zbog mizoginih muških poslodavaca”. Svaka. Pojedina. Poslovna prilika. Čak i žene poslodavci. Proverio sam svakog poslodavca nakon odbijanja, i svaki je zaposlio ženu. Čak  sam jednom i dobio pismo odgovora koji glasi “Draga gospođo Halli Aidan’. Napisao sam “Gospodin” na svojoj biografiji, napisao sam “Gospodin” na svojoj povratnoj adresi, više nego jasno sam stavio do znanja da sam muško, ali pošto sam aplicirao za sekretarski posao, pretpostavljali su da sam žena. 

 

Da, mizandrija se zasniva na rodnim stereotipima, a tako i mizoginija. One imaju zajednički koren, one nisu baš bazirane jedna na drugoj. Sendvič sa slaninom ili slanina, svinja je izvor svega. Govoriti mi da mizandrija ne postoji je kao govoriti ubodenoj žrtvi da ne krvari i ja to zovem sranje.”

 

Šta vi mislite o ovome? Šta uslovljava mržnju prema jednom ili drugom polu? Da li mizandrija postoji ili je posledica mizoginije?

Dodatak o temi, via Izvan Kuhinje (hvala Ana!), sa Reddit-a:

plasticfingernails:

“Ne mogu da govorim o drugome, ali mogu da govorim o mizandriji. Prvo, ja ne koristim na Wikitionary, ili Wikipedia za definicije. Obično po navici gledam u Prinstonov rečnik. On nema unos za mizandriju i stoga ne koristim tu reč koja nije izabrana od strane univerziteta u vezi sa značenjem koje joj se pridaje. Sasvim mali deo akademske struke zaista detaljno definiše značenja ove reči. Znam, na primer, da je neko napisao tezu o razlici između “teroriste” i “borca za slobodu” kao definicije i kako se razlikuju ta dva pojma.

Nisam siguran da bi se problemi koje muškarci imaju uklopili pod definicijom mržnje prema muškaracima. Mnogi problemi muškaraca potiču od drugih muškaraca, pre nego od žena. Postoji razlika kada se govori o mizoginiji – tu “mizoginija” dolazi od muškaraca, i “internalizovana mizoginija” koja dolazi od žena. Mizandrija se aljkavo koristi (i video sam je samo na Reddit-u i drugim ne-akademskim izvorima), samo kao pojam bez teorije iza njega. Sve dok nema  sofisticiraniji jezik i teoriju iza sebe, to je subjektivna definicija. Što se tiče muških pitanja, ja mogu da potvrdim one koji u sistemu krivičnog pravosuđa imaju štetne posledice, ali se ne nazivaju “mizandrijom” jer se ne uklapaju u tu definiciju, čak i ako je uzmemo samo kao “mržnju prema muškaracima”.

Na primer, dosta posla je urađeno po pitanjima štetnih ishodišta za mlade muškarce u vezi sa alkoholom i nasiljem. To ipak nije posledica mržnje – to je posledica toga kako je muškost spakovana za muškarce. Muževno je piti i tući se i mnogo mladih ljudi umre radeći to. Postoji društveni pritisak da se ne bude kao žena, i ne plaši povrede kao žena. Slično tome, još jedan veliki problem za muškarce u Australiji je “Smrt domorodaca u pritvoru“. Koren ovoga je rasizam i rasističke politike, kao i socioekonomske nejednakosti, više nego samo mržnja prema muškaracima. Ja mislim da je problematično uključiti pitanja gde je rasa fokus nejednakosti i samo preuzeti to za sve ljude, jer neki ljudi ne pate zbog problema rasizma. Nazivajući to samo najšire mržnjom prema muškarcima zaklanja stvarna pitanja rase. Druge zemlje imaju slične probleme sa “drugim” ne belim stanovništvom, kao što su Velika Britanija i SAD.

Još jedan problem krivične pravde i nasilja prema muškarcima su konstrukcije muškosti koje pritiskaju ljude da dokazuju svoju muškost. Sve definicije o tome šta je muškost dolaze – od muškaraca. Iz medija, od naših očeva, od drugih muškaraca. Žene to podržavaju, ali muškarci su primarni začetnici toga šta “znači biti muškarac”. Ako nisi muževan, ti si verovatno “ženskast”, i to je ukorenjeno u mizoginiji. Potrebno je samo pogledati meme “Suviše Muževnog Muškarca” da biste videli kako, ako nisi dovoljno muževan često te nazivaju ženskim genitalijama (pička), ili psećom ženkom (kuja), ili se u tebe kao u žene, prodire

Na muškarcima je veliki pritisak da budu muževni, a ne kao žene. To nije mržnja prema muškaracima, to je dominantna paradigma koja se naziva hegemonijska heteroseksualna muškost koja pokušava da održi savršen primer onoga što “muškarac” jeste – on je strejt, beli, dobrostojeći i samouveren. Hegemonijski ideal muškosti često je povezan sa nasiljem (odličan primer je Arnold Švarceneger, ili bilo koji od hiljadu medijskih ličnosti – muškaraca). Muževnost i to kako je ona definisana je problem krivičnog prava – muškarci su povređeni time što su predstavljeni kao nasilni, ili tako što je njihova seksualnost (ključni deo identiteta) osporavana što dovodi do povećanja rizika od kriminala. Ali institucionalizovana mržnja – i time ugnjetavanje – prema muškaracima nije problem uopšte.” 

+ ovaj PDF Hegemonic heterosexul masculinity by Blye Frank

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s