Feministički autoseksizam i predsednikova žena u šorcu

Novi tekst Katarine Đorđević “Seksizam u srpskoj politici”, isprovociran je najnovijim medijskim seksističkim tretmanom Vanje Hadžović, koja je danima linčovana putem štampanih i online članaka u Srbiji 2013. godine.

Na početku, ovaj tekst zvuči kao feministička kritika medija i javnog govora o ženama. Nažalost, daljim čitanjem saznajem da sadrži i seksističke poruke. “ŽENA JE UVEK KRIVA” za ono što joj se dešava, no saznaćemo da je žena posebno odgovorna u javnom životu, čak i  odgovorna za tuđe prestupe kao što su zloupotreba nje same i otkrivanje ISTINITIH privatnih podataka o njoj samoj.

U ovom tekstu čitam i nespremnost žena na mestima odlučivanja u sistemu Srbije da svojim postupcima radikalno osude seksistički i mizogini tretman žena na javnim funkcijama. Čak i političkih protivnica. Ove žene kao da nisu u stanju da prepoznaju tačke odbrane žena od vulgarnog seksizma,  niti da se usprotive sistemu i  nepravdi koja proizilazi iz rodne neravnopravnosti. U slučaju Vanje Hadžović to bi značilo da bilo koja od njih odbrani njeno pravo da ima fotografije u kupaćem kostimu na svojim privatnim nalozima na Internetu.

“Starlete” i “sponzoruše” su dakle,  još jednom, podelile mišljenje naše javnosti… Ponavljanje ove problematike govori o generacijskoj okamenjenosti feminizma u Srbiji, kao i uklopljenosti feministkinja u sam sistem.

MERKELIĆKA

Zanimljiv je deo teksta koji u kratkim crtama “ilustruje” seksizam u političkom životu, i “osuđuje ga” dok ga čine muškarci,  a Vanju Hadžović predstavlja kao žrtvu tog seksizma.

“Vanja Hadžović nije ni prva ni poslednja žrtva seksizma u javnom životu Srbije. Ministarka Zorana Mihajlović nedavno je dobila „savet” od generalnog sekretara Demokratske stranke Aleksandra Šapića da smanji težinu, portparolka Demokratske stranke Aleksandra Jerkov kaže da joj se poslanici obraćaju sa „devojčice” i „dušo”, a kada prave političke intervjue sa Nevenom Adžemović, poslanicom Nove Srbije i nekadašnjom članicom grupe „Models”, mediji kao u većini slučajeva koriste njene provokativne fotografije.”

407 Nov. 26 12.21

Potom  autorka negoduje navodeći primere poštovanja prema “Angeli Merkel” dok u istoj rečenici Zorana Mihajlović postaje “Mihajlovićka”? Pitam se šta bi novinarki, da je kojim slučajem Merkelova ili Merkelićka srpska političarka,  rekla na ovaj seksizam u srpskom jeziku?

“Zamislite da poslanik u Bundestagu kaže Angeli Merkel da treba malo više da radi na definiciji, a manje na masi, kao što je Šapić rekao Mihajlovićki? Američki kongresmeni se ne šale na račun kilaže Dženet Jelen, guvernerke Američke centralne banke, a nezamislivo je da se evropski ministar finansija direktorki MMF-a Kristin Lagard obrati sa „maco”.”

ŠTA JE TO IMIDŽ?

Potom pod etiketom “stručnog mišljenja” dalje dobijamo i poruku o imperativu da se žene prilagode opasnostima iz doba društvenih mreža, koje sada dodatno ugrožavaju žene na javnim funkcijama. Jer društvene mreže su “nužno zlo” za većinu onih koji koji niti razumeju čemu one služe niti znaju kako i za šta se danas koriste.

Kao sajber-feministkinja i pripadnica Internet generacije u Srbiji, problematično mi je ovakvo selektivno tumačenje sloboda i privilegija savremenog života (u realnosti i na Internetu) i način na koji za prestupe drugih ponovo osuđujemo žrtvu.

“Ona dodaje da žene na javnim funkcijama moraju da vode računa o svom imidžu,…

pol

Žene dakle MORAJU posebno vode računa o ulogama koje igraju u sistemu (koliko god te uloge često bile seksističke i opresivne po njih same). U društvenom sistemu se selektivno poštuje pisani kodeks ponašanja, ali se često i nameću nepisana pravila ponašanja u vidu predrasuda i stereotipa u čitanju vrednosti neke osobe.

Kad su u pitanju žene, označitelji kojima se žena procenjuje (kao što je izgled, odeća, seksipilnost itd.) se zapravo čitaju da bi se ukazalo na ženinu prilagođenost ili neprilagođenost sistemu. U 2013. godini ženama u javnosti se društvo bavilo samo da bi se diskreditovanjem njih diskreditovale političke struje kojima pripadaju.  Sam društveni sistem je prilagođen muškarcima i stoji na nogama patrijarhata. U Srbiji zaista postoji veliki broj mizoginih političara koji ne vole da vide žene na mestima odlučivanja. No, nažalost, nisu oni naš jedini problem.

407 Nov. 26 15.39

Pre nekog vremena se u Srbiji vodila i ta debata u medijima o učešću žena u parlamentu pa i o tome da li neke “mlade seksi poslanice” “služe za ukras” u parlamentu, a onda je rasprava kulminirala na pitanju primerenosti određene vrste cipela u skupštini. :/
I tu je konzervativizam i uticaj etabliranih feministkinja odigrao ključnu ulogu u polarizaciji mišljenja  i “odvajanju primerenog od neprimerenog”.

1176257_226046830906435_134691122_n

Najviše su o ženama u parlamentu sudile same žene, i to vrlo često glođući kosku koja im je bačena: nekompetentne ali lepe i prilagođene zahtevima VAS ugrožavaju i vaše KVOTE.  Jer one nisu prave poslanice, one su tu za ukras.

Nisam sigurna da li naše poslanice u parlamentu (kojih je 83?) znaju sledeću činjenicu:

“Godine 1770., britanski parlament je usvojio zakon kojim je nošenje šminke izjednačeno sa zločinom poput veštičarenja. Rezonovanje iza ovog zakona je bilo da su muškarci očarani lažnim licima tražili razvode kada bi shvatili kako njihove žene zaista izgledaju.”

Kada mislim o zabranama i kritici koju žene upućuju ženama, terajući neprilagođene da igraju po pravilima koje pišu muškarci za muškarce – u glavi mi je slika poslanice Licie Ronzulli sa njenom ćerkom Vittoriom.   Ova žena osim neke primerene ili neprimerene odeće nosi i – bebu na posao. Kako li bi ona prošla u našem parlamentu?

ASSANGE I SNOWDEN, FEMINISTKINJE.

A onda u tekstu možemo pročitati i kako su žene odavno upozorene da ne stavljaju svoje privatne informacije i fotografije online iako to čini pola planete.

…jer su Asanž i Snouden na veoma jasan način upozorili koliko je opasno ostavljati informacije i fotografije na internetu.

Asanž i Snouden, koje mnogi nazivaju “sajber-monasima”, NIGDE ZAPRAVO  NISU “na veoma jasan način upozorili koliko je opasno ostavljati informacije i fotografije na internetu.” Ova izjava je zapravo zaključak same Maje Vukadinović.

Na osnovu ovog zaključka se stiče se utisak da žene koje ostavljaju ISTINITE INFORMACIJE o sebi na Internetu, dovode sebe u opasnost.
U kontekstu medijskog linča Vanje Hadžović, ovo je jedan stav koji bi trebao da “zaštiti” žene od maltretiranja.
Umesto a se bori protiv seksističkog maltretiranja medija i da sankcioniše one koji su ga sprovodili, Vukadinović ukazuje da je Hadžović od Asanža i Snoudena trebala da nauči da ne daje svoje informacije zlom Internetu.

Dok žene pišu ovakve tekstove, koji u sebi sadrže tihu osudu jedne od njih, normalno je da nijedna od koleginica Vanje Hadžović nije izašla da JASNO I GLASNO stane u zaštitu ove žene.

Pomenuti Asanž je sprovodeći svoju agendu takođe ugrozio živote brojnim ljudima umešanim u razne tajne slučajeve – kad su personalne informacije o njima procurile na Internet. Sam Asanž se vodi idejom o neophodnosti donošenja odluka na osnovu istine:

“Morate početi od istine. Istina je jedini način na koji možemo nešto postići. Svako donošenje odluka koje je bazirano na laži i neznanju ne može voditi do ispravnog zaključka.”

Iz Asanžove ideje bi trebali da uvidimo da je upotreba Vanje Hadžović bila najrentabilnije sredstvo za partijska prepucavanja.

Ljudi koji su deo sistema su to dozvolili – da sam sistem ne bi došao u opasnost.

Njenim odlaskom sa posla nakon medijskog linča, sistem je takođe poslao poruku svim ženama: ili ćete igrati po našim pravilima, ili vas neće biti, kao i poruku celokupnom društvu: DOZVOLJENO je žene na javnim funkcijama tretirati kao seksualne objekte.

Snouden pak, koga novinarka Đorđević pominje,  je ove godine izjavio:

“Nažalost, mainstream mediji su sada izgleda daleko više zainteresovani za ono što sam rekao kada sam imao 17. godina ili kako moja devojka izgleda, nego za najveći program špijuniranja i nadzora u ljudskoj istoriji.”

što se lako može povezati sa zaključkom koji Vukadinović daje u tekstu:

“Mi živimo u tabloidnoj realnosti u kojoj mnogi politički skandali počinju objavljivanjem slika sa „fejsbuka” na naslovnici tabloida, zaključuje naša sagovornica.”

Imperativ “vođenja računa o svom imidžu” se maestralno potkrepljuje slučajem  medijskog maltretiranja Mišel Obame.  Ako ne može Mišel, ne možete ni vi, žene Srbije!

“O tom ugledu brine i prva dama Amerike Mišel Obama koja je obećala da više neće nositi šorts kada putuje službenim avionom, jer su njene fotografije, nastale nakon porodičnog odmora u Velikom kanjonu 2009. godine, šokirale američku javnost.”

US First Lady Michelle Obama and their d

Predsednikova žena u šorcu. Ej!

About Cyber Wanderlust

Life just found. Reality files in progress. ♫♪♥ Progress depends on the unreasonable woman who persists in trying to adapt the world to herself. [Take that, George Bernard Shaw]

6 comments

  1. Pingback: Feministički autoseksizam i predsednikova žena u šorcu | Žene sa Interneta

  2. “…jer su Asanž i Snouden na veoma jasan način upozorili koliko je opasno ostavljati informacije i fotografije na internetu.” :D
    A i to je opasno samo ako ste žensko! :D

  3. Btw, ovde mi stvarno treba pojašnjenje zašto je neprikladno reći Mihajlovićka? Zar to nije bolje od Mihajlovićeva (zvuči kao da nekom pripada). A samo “Mihajlović” mi je okej, mada, ni to me ne zadovoljava… Mislim, prezimena su ionako jedna seksistička stvar, da se ne lažemo. :)

    • cyberwanderlust

      Kao što tebe ne zovemo “Stepenvučićev” mali, tako ni ti ne treba da žene nazivaš ovim oblikom već identično onako kako muškarce zovemo na primer Vladimir Vučić a ne Vladimir Vučićev. Btw, pogledaj Makedonski ima te različite oblike prezimena u zavisnosti od pola osobe. A ista familija. “Stefanovski i Stefanovska su brat i sestra.”

  4. BOKTEMAZO ŠTA JE OVO:
    “Psihijatar Zoran Ilić objašnjava da je odelo, baš kao i reč, sredstvo komunikacije i da muškarci to jasno detektuju.
    „Crte ličnosti često su inkompatibilne sa određenim javnim zanimanjem, a postavljanje tih slika na društvene mreže nije čin intimne komunikacije sa jednom osobom, jer je ovde poruka svima upućena. Starleta i intelektualka koje su slično obučene komuniciraju na isti način, to jest te poruke se identično detektuju kod muškaraca”, zaključuje dr Zoran Ilić.”

    :D

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: