Za polomljeni živac u palcu

Počela da usisavam studio u kome “privremeno” živim sa svojim psom poslednja 4. meseca.
Usisala sam sve te bele dlake na maslinastom podu.
Nisam puno mislila o bilo čemu: slušala sam glas Neil Gaimana.
Pas je u jednom momentu počeo da jeca u snu.
Moje stvari  i dalje spakovane u kutijama ispod stepeništa.

Pogledala sam u papuče na nogama.
Kako su se deformisale prema mojim stopalima.
Isprljala sam ih odmah čim sam počela da ih nosim.
Nikad nisam skinula belu crtu od farbe, na levoj papuči.
Ne marim. Tebi bi smetalo.
Te papuče sam dobila od tebe.
Jasno mi je, ni ja nisam mogla da gledam one stare, puknute.
Za koje nisam imala volje da ih bacim.

Sedim na stolici iz pokupljenoj iz Dorćolskog kontejnera.
U teksas šorcu i ciklama hulahopkama.
Potom mislim malo na tebe.
Ali ništa.
Praznina.
Mislim o tvojoj unutrašnjosti.
Mislim o tvojoj spoljašnosti.
Ne osećam ništa.

Problem je.
Problem je što ne vidim sebe.
Ne vidim sebe već nekoliko meseci.
Nisi ti moje ogledalo.

Pijem diklofen već pet dana.
Za polomljeni živac.
U palcu.

About Cyber Wanderlust

Life just found. Reality files in progress. ♫♪♥ Progress depends on the unreasonable woman who persists in trying to adapt the world to herself. [Take that, George Bernard Shaw]

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: