Fontana neravnopravnosti ili o tome kako žene pišaju

Pre dva dana javio mi je prijatelj na Twitteru da se pojavila jedna reklama u okviru kampanje za nove tarifne pakete VIP Srbija. Otišla sam da pogledam o čemu se radi, i našla se na stranici gde se reklamira tarifa za “mlađe od 30”. Stranica prikazuje ovu fotografiju:

Selection_523

Ispod fotografije stoji jedan steretipni moto upućen “mladim klijetima” (do 30. godina) koji kaže: “Neke stvari radiš samo kad si mlad”, i podnaslov: “Samo za mlađe od 30: Mega; Giga, i Ultra tarife”. A onda sitnijim slovima dodaju: “Ne prihvataš stereotipe, prihvataš opklade i obaraš rekorde?”

Na fotografiji vidimo tri mlade privlačne i doterane žene u haljinama, strereotipno sa dugim kosama, u visokim štiklama,  kako se, natrćene nad pisoarom (namenjenim muškarcima), spuštenih gaćica, osmehuju jedna drugoj. Jedna od njih krije svoje lice kosom, gledajući u pravcu druge dve žene koje su okrenute ka nama koji ih gledamo. Fotografija daje utisak da je posmatrač/ica fotografije ušla u intimu ovih mladih žena, budući da nijedna od njih ne gleda u nas niti komunicira nekakav izraz slobode i opuštenosti u polu-privatnom prostoru. Ove mlade žene dakle jednostavno pokušavaju da piške u muškarcima namenjene pisoare.

Radi se, naravno, o potpuno neistinitoj i namontiranoj fotografiji. Ova fotografija, koja kao i mnoge druge reklame koje prikazuju žene u “voajersko-lascivnim” situacijama, odgovara onom što se u teoriji vizuelnih komunikacija zove “Male gaze” ili “pogled muškarca” te je tako, sve što fotografija vizuelno komunicira, prilagođeno pretpostavljenom normativnom ukusu i pogledu belog heteroseksualnog muškarca.

Čini se da ove žene čine neku navodnu “transgresiju” te da eto, kad niko ne gleda (osim što mi voajeri gledamo) uspevaju da piške (ili se takmiče međusobno u piškenju) u pisoare. Na to da se radi o (banalnoj) “asocijaciji” između ove i ovako prikazane “transgresije” mladih žena u muškarcima namenjenom WC, podseća nas slogan koji ističe da se te “neke stvari” (pišanje?) rade “samo kad si mlad” (valjda mlada?) i da “ne prihvataš stereotipe” (o tome da su muškarci i žene drugačije anatomski uslovljeni?) rado prihvataš “opklade” i  (međusobne ili od strane muškaraca?)”obaraš rekorde” (u pišanju?!?!).  Iz svega predstavljenog bi trebalo da zaključimo sledeće:

1. mlade žene rade “neke stvari” (piške stojećki!!!) koje po stereotipu rade samo mladi (primesa ejdžizma podgreva tu predrasudu da žene ne pišaju “stojećki”)
2. mlade žene čine transgresiju jer navodno ne prihvataju stereotipe (o tome da ne mogu da piške u muškarcima namenjen pisoar?)
3. mlade žene prihvataju opklade (sa drugim ženama ili sa muškarcima?) da se dokazuju tamo gde nisu ravnopravno date šanse ženama koje imaju drugačiju anatomiju
4. mlade žene obaraju rekorde u pišanju u muški pisoar (ili rekorde u neobaveštenosti da su unapred osuđene na neuspeh)
5. mlade žene se ipak stide da nas pogledaju u oči dok piške jer je piškenje žena misterija univerzuma (osim ako nije seksualizirano)

Ovakva vizuelna reprezentacija “mladih žena u tipičnoj mladalačkoj transgresiji” proizilazi iz stereotipnog čitanja ženskog identiteta i vizuelno tako oblikuje fotografiju da ona sadrži pregršt netačnih, stereotipnih i muškom pogledu i ukusu podređenih asocijacija. Mi u ulozi posmatrača treba da razumemo da se radi o nekakvoj “borbi protiv stereotipa“, dok sve što fotografija komunicira je da su mlade žene nasamarene (jer je mlade žene po stereotipu lako nasamariti) dok se takmiče u pišanju a unapred su osuđene na neuspeh ili nezgodu (može se desiti da upišaju svoje noge).

Radi se, kao i mnogo puta do sada, o vizuelnoj reklamnoj prevari koja se ženama prodaje kao tobožnja “emancipacija”. Međutim, nisu prevarene samo žene na koje se scena odnosi. Prevareni su i svi posmatrači/ce ove fotografije kojima se, kroz učitane stereotipne trope apeluje na imanentnu želju za komunikacijom smisla i poretka sa okolinom. Kroz fotografiju se takođe komunicira i kakav treba da bude na normativni vizuelni ukus. Fotografija ne bi delovala ni prijatno ni zavodljivo ni lascivno da su ove žene imale patike i farmerke na sebi, ili da se vide obične bele pamučne gaće, ili da im se kojim slučajem vidi krvavi uložak. Te slike iz ženske telesne realnosti ne pripadaju svetu muške fantazije. Ili se makar smatra da većini posmatrača ne bi pokretali seksualne fantazije. Fotografija apeluje na heteroseksualnu želju belog muškarca.

Iz kojih još razloga je ovo vešta marketinška prevara?  Zašto scena pripada više svetu muške fantazije a ne ženske zbilje? Upravo uprkos tome što – žene ovako najčešće piške nad standardnim WC školjkama (a ne nad pisoarima). Zašto bi žene, ako već imaju šansu da piške u WC školjke primerene visine, uopšte želele uopšte da piške u muške pisoare? Jer je njihovo piškenje u standardne WC – stereotipno, ne-takmičarsko i sporo. Radi se o vizuelno dobro skrivenoj mizoginoj poruci: ako želite da budete ravnopravne, morate da možete da postignete sve što i muškarci. Klasična muškocentrična poruka upućena MUŠKARCIMA.

Poznata je činjenica da je u sistemu WC kakav danas imamo u Srbiji (sa klasičnim WC školjkama) i u polno (ne baš i rodno) odvojenim toaletima red ispred ženskog WC uvek veći nego ispred muškog. Neretko muški toaleti imaju u ponudi i klasične WC školjke i pisoare i ta mogućnost da se (ne) piški stojećki doprinosi većoj gužvi u ženskim WC. Izum pisoara je posledica istorije društva u kojoj su muškarci dugo držali pravo na privilegije u javnim prostorima. Samim tim i uređivanje javnih prostora (ili javnih WC) bilo je prilagođeno muškarcima i više razvijano za muškarce. Uprkos tome što u Srbiji i dalje postoji tipična polna oznaka na WC koji su identični po svojoj opremi (imaju identične WC školjke i lavaboe) jer muški nemaju pisoara, negde u savremenom svetu se koriste i postavljaju i pisoari za žene.

Pisoar za žene
Pisoar za žene

U razvijenijim državama severne Evrope, žene danas i promovišu mnogo slobodniji odnos prema pišanju – u ženskim WC možete videti i pisoare koji imaju sličnu postavku poput pisoara u muškim WC pa se taj prostor za pišanje deli sa ženama na isti način na koji se deli i onaj među muškarcima. Neki od njih se separatistički zovu “Missoar”.

U tim državama se, ovakvim projektima pretpostavlja da žene imaju jednako pravo na privilegije koje su muškarci sebi do sada obezbedili, te da ne postoji nikakav poseban ženama imanentan stid od toga da pišaju u polu privatnom prostoru sa drugim ženama. Takođe, najpre se gleda praktičnost pišanja u javnim toaletima. Tako žene danas imaju i pomagala za pišanje, koja im omogućavaju da u ovim (pogotovo polu-privatnim) situacijama pišaju stojeći kao što to rade muškarci. Postoji bezbroj pomagala sa kojima žene mogu da pišaju stojećki, a pretragom dobijate razna slična rešenja koja ženama obezbeđuju tu mogućnost. Praktično rečeno, i žene mogu imati svoju “prenosnu alatku” za situacije u kojima žele da pišaju stojeći

1pcs-font-b-Portable-b-font-Female-Women-Urinal-Camping-Travel-Urination-font-b-Toilet-b

No sve ovo o čemu pišem je i kopirajter i dizajner koji je VIP-u prodao bedastu reklamu mogao saznati na Internetu, da se zaista bavio problemom ženskog pišanja. Nažalost, ne radi se ovde uopšte o tome kako žene pišaju. Ne radi se o ŽENAMA UOPŠTE.

Agencija koja je pravila ovu reklamu nije imala nameru da promoviše ikakvu “rodnu ravnopravnost” ili “emancipaciju” već je zapravo prodala mizogini i degradirajući meme sa Interneta koji se ruga ženama koje ne mogu da koriste za muškarce napravljene pisoare:

B1q55glIUAAhvFj

Za većinu reklama sklopljenih na ovaj način, žene su upotrebljene jer su one “lopta u igri” u kojoj muškarci prodaju drugim muškarcima fantazije o ženama, a ne novi tarifni paket. Kako naterati mlade muškace da kupe novi tarifni paket? Pa na poklon im ponudiš stereotipno spakovane meme-ove sa Intereneta. Oni to i te kako dobro prepoznaju. I polažu svoje pravo na svoju fantaziju o ženskom pišanju. Dokaz za takvu nameru je i postavljanje ove reklame u muškim WC. 

10647015_10203871693767546_140625042033449530_n

U zemljama Balkana u kojoj svaka druga reklama odražava društveni poredak rodne neravnopravnosti, gde reklame beskrupulozno seksistički koriste žene da bi muškarcima prodale svoj proizvod, gde ne postoji stabilno ekonomsko tržište ni društveni projekt ravnopravnosti, gde su žene i dalje u većini onemogućene da participiraju u životu društva (a kamoli da o njemu odlučuju), gde su žene u medijima svedene na seksualne objekte i stereotipizirane dok ne postanu prototipi i uzori za mlade žene (kao i uputstvo muškarcima “šta je to žena”) – u tim zemljama je lako ići oportunistički i podilaziti UKUSU VEĆINE.  Pretpostavlja se da tu većinu koja troši i zarađuje – čine beli heteroseksualni muškarci. Pa čak i ovi mlađi od 30. godina, koji su mahom nezaposleni. I oni će živeti od svojih fantazija, i oni će kupiti koji god proizvod im preko stereotipnih žena prodate, jer se uz proizvod ZAPRAVO obećavaju 72 device u senzualnom raju“. Sva je šteta što su te device, mahom virtuelna, nepostojeća bića.

ps. Kompanija VIP i njeni marketinški saradnici su se nakon frke koja se digla na Twitteru oko ove reklame, na sve strane raspitivali o tome kako da me kontaktiraju. Sa tri strane su me ljudi zvali da me pitaju da li bih razgovarala sa njima. U zemlji Srbiji, društveno neodgovorne kompanije jedino i treba da se plaše toga kako će javnost reagovati na njihove mizogine propuste. Kao i dokle će onaj obespravljeni deo društva, u ovom slučaju žene, ćutati na svaku besmislenu seksističku i mizoginu reklamu kojom oni dolaze do profita. Ovaj put Argeta zna zašto.  Mame odobrile ;)

(featured image: Sophy Rickett’s 1995 series Pissing Women)

3 Comments

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s