Prava deteta u čeljustima posmatrača rijalitija

Peticija da se zabrane rijaliti šou programi? Eh. Dajte mi peticiju da se zabrani realnost, potpisaću.”

Citirala sam na početku ovog teksta izjavu jednog prijatelja sa Facebooka, jer bez crnog humora na početku, ne znam kako ću izdržati da napišem ovaj tekst do kraja.

Prekjuče se na Facebooku u Srbiji pojavio jedan snimak nasilja između učenica iz Kruševca. Ja sam ga videla u toku dana kod jedne novinarke na Facebooku koja često piše o društvenim temama. Ona je podelila blog autorke “Šaputalica” na adresi http://shaputalica.rs/cija-su-ovo-deca/. Zgranula sam se da je neko ponovo nepromišljeno podelio snimak maloletničkog nasilja na Internetu.

Na snimku se se vide maloletne devojčice iz Kruševca koje tuku jednu od njih koja leži na zemlji.  Neko od posmatrača je snimio tuču i ona je postavljena na Facebook. Od autorke bloga “Šaputalica”, Tamare Gočmanac saznala sam da je snimak skinula sa Facebooka od nekog  iz Kruševca sa imenom Slađan Radosavljević. Video snimak su u toku dana preuzimale razne osobe sa Tamarinog bloga, uključujući i mene. Tamara mi je rekla da je Slađan Radosavljević u toku dana taj video snimak uklonio sa svog Facebook profila.
Uz video snimak Šaputalica je napisala:

“Ovaj video snimljen je ispred kruševačke Hale sportova, pored nekog od kafića. Devojčice čiji uzrast zaista ne mogu da odredim, pretpostavljam da su srednjoškolke, se organizovano tuku. Organizovana tuča. Navijači, momaka ima najviše, snimaju. Fotografišu. Navijaju. Traže ferku ili dobacuju nekoj od svojih favoritkinja. Ovo se dešava često, kažu klinci. I njima je to svakodnevica. Meni je trenutno zlo, kad stoti put gledam kako neko dete ‘nabada’ pesnicom drugo dete zabave radi. Iživljavanja radi. Zaista ne znam da li iko poziva policiju i da li policija interveniše. Pitanje iz naslova je samo retoričko. Ljudi su jedine životinje sposobne da svesno i namerno, bez ikakvog razloga, čine zlo. Ovo su naša deca. Da li nas je sramota? Ili ima neki ponosni tata čije je dete ‘pobedilo’? Izgubljeni smo mi. Odavno. Samo nam to niko nije rekao. (video preuzet sa društvene mreže Facebook gde se danima vrti, a ima ga i na stranim portalima.)”

Kada sam ovo videla, uznemirilo me je prvo ovo hladnokrvno šerovanje i propratno “moraliziranje”, a iznerviralo očekivano “filozofiranje o drugim ljudima” u vidu: “Ljudi su jedine životinje…”
Prvo sam bila zabrinuta što je video uopšte podignut dalje na blogove i komentarisala sam kod prijateljice koja je Šaputalicin post delila na Facebooku, a potom sam postavila i komentar na blogu Šaputalica ( komentar nikada nije objavljen). Kako je taj blogpost izgledao juče, zajedno sa mojim komentarom, možete videti ovde http://imgur.com/a/W4elv.
Potom sam se i lično Tamari obratila na Twitteru i rekla joj da je dužnost građanina koji naiđe na ovakav snimak da proveri da li je ovaj slučaj prijavljen policiji. Slika tviter komunikacije je ovde http://i.imgur.com/Tlt1Drf.png.

Privatno sam joj rekla i da ovo ne bi smelo da se deli dalje po mrežama radi “podizanja svesti o nasilju” jer se radi o maloletnicama. Zakon države Srbije štiti decu strožije nego odrasle osobe u slučajevima nasilja. Izlaganjem javnosti nakon preživljenog nasilja u realnosti, maloletnice su na ovaj način podvrgute DODATNOJ VIKTIMIZACIJI na društvenim mrežama i rizicima vezanim za otkrivanje njihovog identiteta putem snimka i podataka koje objavljuju o njima. Danas već znamo sve podatke o njima: koje su godište, u koju školu idu, u kom gradu, ko su im roditelji i slično. Te podatke možete saznati na društvenim mrežama vrlo lako.

Nakon što sam svoje mišljenje saopštila i novinarki na Facebooku kod koje sam videla Šaputalicin post, ona je uklonila link ka njenom blogu. Složile smo se da ne smemo izlagati maloletnice dodatnoj viktimizaciji na društvenim mrežama i blogovi, sa kojih to vrlo brzo ode u tabloide.

Iz mog aktivističkog iskustva u zaštiti ženskih prava na Internetu, ono što PO PRAVILU na društvenim mrežama prati sadržaje eksplicitnog nasilja prema ženama,  maloletnicima i sl., je – javna normalizacija nasilja prema njima i među njima. Svejedno je da li su komentari na video sa nasiljem pozitivni ili negativni – komentari ne senzibilišu publiku uopšte. Suosećajni komentari često nisu uopšte vidljiviji od loših, zlonamernih, ponižavajućih i osuđujućih. Svako ko “samo komentariše” i nista ne preduzima u realnosti kao što bi preduzimao kada bi se radilo o njegovom detetu – doprinosi povećavanju šanse da se sledeći put to javno sramoćenje desi – upravo njegovom detetu. To je neizbežno. Pasivni komentatori su jednako što i slučajni prolaznici koji samo “snimaju” kako se neko tuče – posmatrači rijalitija. Njihovo nepreduzimanje je učešće u nasilju. 
U Srbiji po pravilu snimci nasilja ili članci o nasilju sa društvenih mreža završavaju u “moralnom spinu” tabloida a žrtve se nanovo gaze umesto da ih se zaštiti. Umesto intervencije u realnosti  mi se zadovoljavamo SPINOVIMA i LINČEM U MEDIJIMA.

Nakon što smo juče kratko razgovarale, autorka bloga Tamara Gočmanac dobila je i sama pretnju prijavom policiji od neke osobe, i to je objavila na Facebook stranici svog bloga:

Ja sam je ponovo upozorila u komentarima da je njeno ponašanje rizično za sigurnost ove dece i da ona i drugi ne smeju objavljivati ovaj snimak, ali Šaputalica je odgovorila “Neko mora nešto da uradi, pa ako me tuže, neka.”  kao i  “vredi truda“.

Pogledajmo juče OBJAVLJENE tabloidne članke koji su nastali kao rezultat ovakvog aktivističkog “truda”:

Kurir    Večernje Novosti    Alo    Blic    Telegraf     RTS

Ja sam pročitala sve ove tekstove i zabeležila sve komentare. Ovo je još jedan bezumni i neučinkoviti javni linč ovih devojčica. To je ono na šta aktivistkinje na Internetu misle kada kažu: DIGITALNO NASILJE. Ova vest o tuči devojčica je danas u Srbiji opakije i sa većom mržnjom komentarisana nego vest da je Ivica Dačić sedeo sa narko-bosom u restoranu.  Srbija na mreži se sada preko društvenih mreža i tabloidnih portala iživljava na ovim devojčicama.

Autorka bloga Šaputalica je od mene i od komentatora bila upozorna da je to što radi protivzakonito, ali nije vredelo. I Tamara kao i drugi koji jure za internet slavom i zaradom na klikovima u svojoj sujetnoj želji da sebe OPRAVDAJU i da zarade prodajući nam “MISIJU OSVEŠĆIVANJA” javnosti o nasilju među decom, optužuje svakog DRUGOG, od roditelja ove dece do anonimnih komentatora na njenom blogu, a samo sebe izuzima od ODGOVORNOSTI. Čak nam i citira pravila društvene mreže Facebook o deljenju sadržaja u javnosti, kao da mi živimo na Facebooku, a ne u Srbiji.

Umesto Facebook pravila hajde da svi pogledamo zakon o zaštiti prava deteta Republike Srbije koji kaže:

Мере заштите су усмерене према детету и онима који се о детету старају, нарочито:

  • заштита од психичког, физичког, економског и сваког другог насиља, злостављања и занемаривања и сваког облика експлоатације;

Naš zakon takođe kaže: Dete je svako ljudsko biće mlađe od 18 godina.
Prilično je jasno danas da su na snimku u pitanju maloletnice. Srbija se dakle na mreži iživljava i na deci.

***

Nakon počinjene štete imam puno pitanja za Tamaru i ostale “društvene aktiviste” koji su u generisanju ove kampanje sramoćenja bez trunke savesti učestvovali, uz pravdanja da imaju svako pravo na to. 

Da li vas je posle gadnog tabloidnog iživljavanja sramota svog ponašanja? Da li vam je žao?

Da li i dalje odričete svoju sopstvenu odgovornost za učestvovanje u sistemskom nasilju na kome neko zarađuje?

Da li ste primetili da je sistemsko nasilje i njegova proizvodnja mnogo više ljudi “istukla” kroz ovaj slučaj a ne samo onu devojčicu?

Da li vas je briga baš za to što su  devojčice javno ponižene dodatno vređane od svakog živog posmatrača i izložene neproporcionalno velikoj JAVNOJ osudi i kazni sramoćenjem?

Da li ste svesni da ste kaznili sve devojčice zajedno, i ove koje tuku i onu koja je tučena?

Da li vas je briga što su i njihova porodica javno ponižena i vređana?

Ti koji se tuku na snimku su deca.

Da li vas je briga što i ta deca i ti roditelji sada čitaju komentare na blogu na kome prikazujete kako ste “na Facebooku slučaj prijavili policiji”? Pitam vas, zapanjena sam jer sam informatičarka – od kada se u Srbiji policiji slučajevi prijavljuju na njihovoj Facebook stranici? 

Sramota me je godinama koliko su odrasli na društvenim mrežama u regionu nesaosećajni i kako neuko umišljalju da kad šeruju nasilje to jeste nekakav “aktivizam” i angažovanje u društvu.  Škola, psiholozi i pedagozi i socijalni radnici treba da pomognu ovoj deci da prevaziđu nasilničko ponašanje a ne blogeri i društvene mreže i tabloidi koji su samo pomogli da stručnim licima taj zadatak postane znatno teži? Deca su upravo kroz linč koji smo im organizovali na Internetu naučila da će ih svako: od slučajnog prolaznika, do prijatelja i poznanika, do nepoznatih ljudi u Srbiji IZDATI. Nasilničko ponašanje je samim tim je i odraz je uslova u društvu u kome deca kome žive. Nije nužno odraz samo roditeljskog vaspitanja.

Blogeri i aktivisti koji na svojim postovima dozvoljavaju komentare ljudi koji bi ovu decu “slali na prinudni rad” i slične nasilne pretnje i “pravedničke zaključke” o tome kako “toga kod nas u selu nema, samo kod vas toga ima” doprinose aktivno sveopštoj kulturi nasilja.
Najgore je, što ni posle upozorenja raznih ljudi mnogi uopšte nisu svesni da ugrožavaju živote ove dece, koju javnost sada “žigoše” kao nasilnice. Deca koja su izložena takvom javnom sramoćenju češće će se i ponašati nasilno ukoliko im se ne pruži pomoć stručnjaka. Vi ste gledali snimak vršnjačkog nasilja i sami ste postali nasilnici.
Neki od vas blogera i društvenih aktivista na mreži imate ćerke. Zamislite svoju ćerku na mestu ovih devojčica, bilo kao nasilnicu, bilo kao pretučenu devojčicu. Ne možete mi reći “mom detetu se to neće desiti”! Ukoliko živite u Srbiji, šanse su velike da će se ovo desiti i vašem detetu. 
 

Licemerno pravimo i potpisujemo peticije za “ukidanje rijalitija” dok nasilna realnost neke dece postaje roba za prodaju medijima i svi bi tu “našu decu” prodavali. Mi smo bukvalno decu linčovali za šaku dinara.

Da li vidite da niko nije nevin i da smo svi odgovorni za učestvovanje u sistemskom nasilju?

Suosećala bih s pojedincima za koje znam da su upleteni u ovaj tabloidni linč dece da su pokazali imalo saosećanja i uklonili video snimak i propratne blogove, ali nažalost, mnogi to nisu učinili ni prekjuče, ni juče ni danas. Pogotovo me pogađa kada tako šeruju i odrasle žene i majke koje imaju decu u Srbiji.  Jer smo mi nekada bile devojčice od 15 godina i živele smo u Srbiji. 
Ne možemo nasilje zaustaviti izlaganjem dece osudi cele javnosti i dodatnom viktimizacijom žrtava na Internetu. Jedino politikom saosećanja sa decom koja su žrtve nasilja možemo zaustaviti nastavljanje kulture nasilja.

….

Sajber Vanderlast je pseudonim i ja sam vidljiva internet-aktivistkinja i jedna od osnivačica “Žene sa Interneta“.

About Cyber Wanderlust

Life just found. Reality files in progress. ♫♪♥ Progress depends on the unreasonable woman who persists in trying to adapt the world to herself. [Take that, George Bernard Shaw]

One comment

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s

%d bloggers like this: